NEPUTOVANJA, režiseri: Ana Nedeljković i Nikola Majdak mlađi, trajanje:  9’20’’

Film o lokal-patriotizmu, turizmu i emigraciji. Devojčica živi u sivoj, izolovanoj zemlji ograđenoj visokim zidom. Ona nikada nigde nije putovala, ali ceo život mašta kako će jednog dana otići zauvek u savršeni svet koji se zove Inostranstvo.

ZVEZDE GAOMEIGUA, režiser: Marko Grba Singh, trajanje:  23’

U opservatoriji Gaomeigu, narod Naksi posmatra nebo. Teleskop postaje opčinjen mitovima i legendama tog područja. Tu je priča o Velikom vođi koji je nahranio svoj narod. Tu je legenda o srednjovekovnom heroju zvanom Sanduo. Danas, on je skejter u velikom gradu. Dvoje bogova se voli, ali umešao se stranac.

LIJANA, režiser: Ivan Đurović, trajanje: 27’14’’

Grupa divljih dečaka, koji odbacuju sve što ima veze sa svetom odraslih upoznaju Vladana, koji nije nalik njihovim slabašnim očevima, i odlučuju da mu otkriju tajnu, skrivenu u šumi.

ISTI, režiser: Dejan Petrović, trajanje: 16’23’’

„Isti je“ je film metafore koji se, prikazivanjem svakodnevice osuđenika i stražara u nekoliko najvećih zatvora u Srbiji, bavi temom gubljenja identiteta pojedinca pod uticajem sistema. Uspostavljajući paralelu između zatvorskog i šireg društvenog sistema, ovaj dokumentarac istražuje relativnost ljudske slobode.

VIDI KAKVA JE / VIDI JA TI NEA (Makedonija), režiser: Goran Stolevski, trajanje: 18’28’’

Po svom izgledu i ponašanju osamnaestogodišnja Aneta se skoro uopšte ne razlikuje od muškaraca. Zbog toga i zbog jednog nezgodnog snimka na telefonu, nju i njenu jedinu drugaricu označavaju kao lezbijke. To uništava njihovo prijateljstvo.

VONGAR, režiserka: Andrijana Stojković, trajanje: 60’32’’

Australijski pisac srpskog porekla Vongar živi povučen život u predgrađu Melburna sa svojih šest dingoa za koje veruje da otelovljuju njegovu tragično izgubljenu aboridžinsku porodicu.

The post POBEDNIČKI FILMOVI 65. MARTOVSKOG FESTIVALA U BIOSKOPU DOB appeared first on Martovski festival.

Dodeljene su i četiri strukovne nagrade: za najbolju režiju, za najbolju kameru, za najbolju montažu i za najbolji zvuk. Novčani iznos svake strukovne nagrade je po 500 evra u dinarskoj protivvrednosti.

STRUKOVNE NAGRADE 65. MARTOVSKOG FESTIVALA

Članovi žirija za strukovne nagrade ove godine su bili Mina Đukić, rediteljka, Bojana Andrić, direktora fotografije i Filip Dedić, montažer.

NAJBOLJI ZVUK
Obrazloženje žirija: Zbog kompleksne dramaturgije zvuka koja je u filmu „Druga strana svega“ oživela i realni i metaforični prostor stana, dodelila mu karakteristike lika a istovremeno u jezik dokumentarnog filma unela napetost koja je svojstvena igranom žanrovskom filmu. Nagrada za najbolji dizajn zvuka dodeljuje se Aleksandru Protiću za film „Druga strana svega“.

NAJBOLJA MONTAŽA
Obrazloženje žirija: Montažnim postupkom u filmu „Druga strana svega“  na vešt način se preispituju društvene, političke, porodične i ekonomske okolnosti u vremenu od stvaranja Jugoslavije  do danas. Nagrada za najbolju montažu dodeljuje se Aleksandri Milovanović za film „Druga strana svega“:

NAJBOLJA KAMERA
Obrazloženje žirija: Nagradu za najbolji snimateljski rad dobija film “Lijana”. Poetika vizuelnog pristupa utkala je u ovu filmsku priču izrazitu uzbudljivost i održala je tokom celog filma. Direktor fotografije Igor Marović je zrelo, znalački i dosledno snimio kompleksni filmski zadatak koji je dobio.

NAJBOLJA REŽIJA
Obrazloženje žirija: Nagradu za najbolju režiju dobija film “Zvezde Gaomeigua” zbog duhovitog, autoironičnog i inovativnog rukopisa i veštine poigravanja naracijom koja je na granici izmedju igranog, dokumentarnog i eksperimentalnog filma a koja za rezultat ima film koji je pesma napisana pa otpevana filmskim jezikom. Nagradu za režiju dobija Marko Grba Singh za film “Zvezde Gaomeigua”.

GRAN PRI NAGRADE 65. MARTOVSKOG FESTIVALA

KRATKOMETRAŽNI IGRANI FILM

Selektori ovog dela programa bili su reditelj Ivan Stefanović u nacionalnoj selekciji, rediteljka Maša Nešković i montažer i asistent na Fakultetu dramskih umetnosti Nenad Popović u međunarodnoj selekciji. Žiri je radio u sastavu: Vuk Ršumović, scenarista i reditelj, Olja Sova, selektorka programa New East Cinema iz Londona i Miljenka Čogelja, producentkinja.

Gran Pri za najbolji strani kratkometražni igrani film žiri je dodelio makedonskom filmu „Vidi kakva je“, reditelja Gorana Stolevskog.

Obrazloženje žirija – Međunarodna selekcija kratkog igranog filma:

Film „Vidi kakva je“ je snažna kritika aktuelnog političkog i psihološkog trenutka izražena kroz beskompromisni prikaz nezavisne, pozitivne junakinje koja kroz život prolazi odlučno i dostojanstveno. To je precizno režiran film i primer snažnog, autentičnog i upečatljivog autorskog izraza; i aktivan poziv na preispitivanje stereotipa u reprezentaciji žene u savremenom filmu.

Gran Pri za najbolji domaći kratkometražni igrani film žiri je dodelio filmu „Lijana“, reditelja Ivana Đurovića.

Obrazloženje žirija – Nacionalna selekcija kratkog igranog filma

Film se bavi osobenom pričom, koja uspeva da postane univerzalna i kompleksna studija generacijskog konflikta i oštra društvena kritika. To je mračni, upozoravajući svet, vešto, strastveno i vizuelno upečatljivo stvoren od strane obećavajućeg mladog autora.

EKSPERIMENTALNI FILM I VIDEO ART

Selektorka ovog dela programa bila je filmska rediteljka, video umetnica i umetnička direktorka festivala savremenog eksperimentalnog filma REZ, Marta Popivoda. Žiri je radio u sastavu: Petar Milat, filozof i koordinator programa Instituta MaMa u Zagrebu, Jelena Vesić, nezavisna kustoskinja i autorka i Dragan Dimčić, montažer i profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

Gran Pri za najbolji film u kategoriji eksperimentalni film/video art žiri je dodelio filmu ”Zvezde Gaomeigua” autora Marka Grbe Singha.

Obrazloženje žirija – selekcija eksperimentalnog filma i video arta:

Žiri dodeljuje nagradu filmu ”Zvezde Gaomeigua” autora Marka Grbe Singha. Film inteligentno, sa humorom i usuđujućom začudnošću, spaja eksperimentalne i narativne filmske strategije, mitske i svakodnevne prostore, univerzalnost koju je danas prisvojila globalizacija i lokalnu specifičnost i konkretnost mesta. Na taj način, on istovremeno i omogućava i prisiljava gledaoca da se oslobodi svih očekivanja i prepusti prastaroj veštini pripovedanja u kojoj autor, kao i Šeherezada, neprestano mora da plete nove niti – u našem slučaju da ih plete, kida, vezuje i razvezuje čvorove. Autor, u ovom slučaju, nije samo onaj koji priča priču već je i nastanjuje, unoseći specifičan humor i pometnju  koja utiče čak i na bogove. Film „Zvezde Gaomeigua“ je prašnjavi spomenar u kome se kriju male tajne koje je vreme odnelo i od običnih ljudskih priča napravilo legende.

ANIMIRANI FILM

Selektorka ovog dela programa je bila rediteljka i producentkinja animiranih filmova Iva Ćirić. Žiri je radio u sastavu: Vesela Dančeva, rediteljka i producentkinja animiranih filmova, Tina Smrekar, producentkinja animiranih filmova i Žan-Lik Slok, producent i autor animiranih filmova.

Gran Pri za najbolji animirani film žiri je dodelio filmu „Neputovanja“, u režiji Ane Nedeljković i Nikole Majdaka Mlađeg.

Obrazloženje žirija – selekcija animiranog filma:

Kada bi pravila to dozvoljavala, mi bismo izabrali dva pobednika večeras. Ipak, ne možemo. Nakon dugih razgovora, odlučili smo da nagradu za najbolji animirani film dodelimo filmu koji koristi metaforičke mogućnosti animacije kako bi provocirao. Distopijsko ogledalo realnosti koje preispituje naše lične granice.

DOKUMENTARNI FILM

Selektori ovog dela programa su rediteljka i producentkinja Jovana Nikolić (u kategoriji preko 50 minuta) i producentkinja Iva Plemić Divjak (u kategoriji do 50 minuta).

Žiri za dokumentarne filmove do 50 minuta je radio u sastavu Robert Zuber, reditelj i novinar, Dragan Jovićević, pisac, novinar I filmski kritičar i Srđan Šarenac, reditelj, scenarista I producent.

Gran Pri za najbolji kratki dokumentarni film žiri je dodelio filmu“Isti“ reditelja Dejana Petrovića.

Obrazloženje žirija – selekcija dokumentarni film do 50 minuta:

Osobenom filmskom vizuelnom stilizacijom reditelj ovog ostvarenja daje nam uvid u nepristupačne živote ljudi na margini. Originalnim dramatruškim i filmskim pristupom jednoj nesvakidašnjoj temi odnosa kažnjenih i vlasti, reditelj nas vodi kroz osećaj jednakosti između njih. Žiri Nacionalne takmičarske selekcije domaći dokumentarni film do 50 minuta, jednoglasno je odlučio da Gran Pri za najbolji film u ovoj kategoriji pripadne ostvarenju „ISTI“ Dejana Petrovića, produkcijske kuce FILMART iz Požege.

Žiri za dokumentarni film preko 50 minuta radio je u sastavu Leila Dedić, programska producentkinja Al Džazira Balkans, Ognjen Glavonić, reditelj i Vanja Kovačević, montažerka.

Gran Pri za najbolji dugometražni dokumentarni film žiri je dodelio filmu „Wongar“, rediteljke Andrijane Stojković.

Obrazloženje žirija – selekcija dokumentarni film preko 50 minuta:

Žiri je odlučio da, iz tematski snažne selekcije, nagradu dodeli filmu koji se izdvojio svojim minimalizmom, skromnošću, mudrošću, sinematičnošću i promišljenom i zaokruženom filmskom formom. Filmu o strancu u stranoj zemlji, kojeg, nakon života provedenog u beleženju i borbi za glas i prava onih kojima je to sistematski ukinuto, zatičemo u starosti.

Starosti obeleženoj pažnjom i smirenošću koju posvećuju dingosima sa kojima živi, divljim psima u kojima je prepoznao i našao svoju misteriozno nestalu porodicu, ženu i decu. Autorka Andrijana Stojković nam, svesnom odlukom, filmom ne objašnjava, ne nameće stav i mišljenje o svom junaku, ne koristi medij kao platformu da publici drži istorijske ili moralne lekcije. Rediteljka se odlučila samo na to da nam – bez spoljašnjih intervencija – pokaže, da nam preda univerzum kojim se u filmu bavi, a to postiže dugim, melanholičnim i statičnim kadrovima kojima pažljivo beleži detalje tog sveta, u isto vreme utapajući nas u njegov ritam, pravila i vrednosti.

Nagradu za najbolji dugometražni dokumentarac 65. Martovskog festivala, žiri dodeljuje filmu WONGAR, rediteljke Andrijane Stojković.

Gran Pri nagrade su uručili:

Andreja Mladenović, zamenik gradonačelnika Beograda i predsednik Odbora Martovskog festivala (za dugometražni dokumentarni film), Marko Popović, umetnički direktor Martovskog festivala (kratkometražni dokumentarni film), Aleksandar Gajović, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije (domaći kratkometražni igrani film), Ivan Stefanović, reditelj i profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu (međunarodni kratkometražni igrani film), Tina Smrekar, producentkinja animiranih filmova (animirani film), Dragoljub Stanković, u ime kompanije Lukoil Srbija koja je prijatelj Martovskog festivala (ekperimentalni film).

Strukovne nagrade su uručili:

Maša Nešković, rediteljka i članica Odbora Martovskog festivala (najbolja režija), Miloš Avramović, producent i član Odbora Martovskog festivala (najbolja kamera), Nataša Damjanović, montažerka i članica Odbora Martovskog festivala (najbolja montaža) i Nenad Dragović, v.d. direktora Doma omladine Beograda (najbolji dizajn zvuka).

SPECIJALNA NAGRADA

Produkcijska kuća „Living Pictures“ dodelila je specijalnu nagradu u vrednosti od 2000 evra za usluge postprodukcije narednog filma, a nagrada je pripala reditelju Dejanu Petroviću, dobitniku Gran Pri nagrade za film „Isti“ u kategoriji za najbolji kratki dokumentarni film.

Jubilarni, 65. Martovski festival zatvorila je srpska premijera filma „Preko svih granica“, intimna priča o životu mlade ruske gimnastičarke,  (Poljska, Nemačka, Finska, trajanje: 74’), u režiji Marte Prus.

Martovski festival u organizaciji Doma omladine Beograda, sa Markom Popovićem, rediteljem i producentom, kao umetničkim direktorom i Bobanom Jevtićem, dramaturgom, kao specijalnim savetnikom, po 65. put održan je od 28. marta do 1. aprila 2018. godine.

Publika je imala priliku da pogleda preko 120 filmova, kako u takmičarskim kategorijama, tako i u revijalnom delu programa, te na specijalnim projekcijama u okviru kojih su prikazane dve svetske i sve srpske premijere dugometražnih dokumentarnih filmova. Pored filmova, program festivala činile su i brojne radionice, predavanja i susreti sa autorima.

Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, popularni Martovski festival, naš je najstariji filmski festival. Od svog prvog izdanja bio je najvažnija, a u nekim periodima i jedina, platforma u okviru koje su domaći filmski autori mogli da prezentuju publici i inostranim kolegama svoje dokumentarne, eksperimentalne, animirane i kratke igrane filmove. Od 2017. godine, u organizaciji Doma omladine Beograda, festival se fokusira na domaću filmsku produkciju dokumentarnih, TV dokumentarnih, kratkih igranih, animiranih i eksperimentalnih filmova, postajući tako nacionalni festival u punom značenju te reči.

The post PROGLAŠENI DOBITNICI GRAN PRI I STRUKOVNIH NAGRADA appeared first on Martovski festival.

Dodeljuje se 6 Gran Prija za najbolje filmove u svakoj kategoriji (dugometražni dokumentarni film, kratkometražni dokumentarni film, animirani film, domaći kratkometražni igrani film, međunarodni kratkometražni igrani film, eksperimentalni film/video art), a novčani iznos nagrade za svaku od kategorija je po 2.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti).

The post VEČERAS DODELA NAGRADA I SVEČANO ZATVARANJE 65. MARTOVSKOG FESTIVALA appeared first on Martovski festival.

“Ti nisi ljudsko biće, ti si gimnastičarka”, mladoj devojci Riti skoro svakog dana ove reči upućuje jedan od njenih trenera. Dok se sprema da predstavlja Rusiju na Olimpijskim igrama u Brazilu, Rita prolazi kroz brutalan sistem priprema, koji je fizički i mentalno iscrpljuje.

U retkim trenucima slobodnog vremena, dok preko Skajpa razgovara sa svojim dečkom ili provodi vreme sa roditeljima, Rita dobija malo topline i ohrabrenja u životu. Ali, svaki novi trening pred nju stavlja nova očekivanja prekoračivanja granica. Rita je konstanto na ivici suza. Diskretna montaža i efektan dizajn zvuka omogućavaju nam da gotovo fizički osetimo Ritin očaj i bol, kao i konstantan pritisak pod kojim živi. Na sreću, kraj donosi olakšanje.

Remek delo dokumentarnog filma za sam kraj Martovskog festivala!

Marta Prus rođena je 1987. godine u Varšavi. Od 2006. do 2009. studirala je istoriju umetnosti na Univerzitetu u Varšavi, a diplomirala je dokumentaristiku na Filmskoj školi Andrzeja Wajde. Godine 2009. upisala se na filmsku režiju na Poljskoj nacionalnoj filmskoj školi u Łódźu. Njen prvi film “Vakha and Magomed” (2010) osvojio je šest nagrada na međunarodnim filmskim festivalima. Snimila je i kratkometražni film “Osamnaesti rođendan” (2012). Dobitnica je nagrade za najperspektivnijeg filmskog stvaraoca u Poljskoj (Nagrada Wiesław Nowicki).

Ulaznice, po ceni od 200 dinara, su u prodaji na EVENTIM blagajni u Domu omladine Beograda.

The post SRPSKA PREMIJERA DOKUMENTARCA “PREKO SVIH GRANICA” NA ZATVARANJU 65. MARTOVSKOG FESTIVALA appeared first on Martovski festival.

Miloš Škundrić (1977, Beograd) scenarista, producent i reditelj filma, diplomirao je na katedri za filmsku i TV režiju FDU Beograd. Nagrađivan više puta na Martovskom festivalu za svoje kratke igrane i dokumentarne radove. “Dugo putovanje u rat” je njegov prvi dugometražni bioskopski film.

Šta Vas je navelo da ispričate priču o uzrocima koji su doveli do početka Prvog svetskog rata?

Miloš Škundrić: Krenuo sam u celu priču još 2012. godine i to kao producent, koji je shvatio da nailazi stogodišnjica početka rata 2014. Onda sam kao scenarista/reditelj, onako štreberski krenuo da kopam po temi i našao neke podatke o kojima nisam imao pojma kao neko ko je završio osnovnu, srednju školu i fakultet i to u zemlji koja je u tom ratu izgubila oko 20% populacije. Istovremeno su izašle i knjige Krisa Klarka, Šona Mekmikina i sličnih, koje odgovornost za do tada najveću katastrofu pripisuju upravo Srbiji. Ne može se dovoljno naglasiti kolika je to glupost, tako da je tu pored fascinacije otkrićem jednog celog novog sveta, proradio i inat.

Po čemu se Vaš film razlikuje od drugih ostvarenja o tematici Velikog rata?

Miloš Škundrić: Ovo je film o uzrocima Prvog svetskog rata, ne o samom ratu. I tema uzroka je za istoričare mnogo značajnija, tako da je tokom ovih 100 godina objavljeno dosta knjiga i tekstova,
ali ne i filmova. Od onoga što bi zaličilo na film, autori se uglavnom bave 1914. godinom, da pokažu kako je Gavrilo Princip izazvao svetski rat. Tako da možemo da kažemo da je ovo prvi pravi film o uzrocima Prvog svetskog rata.

I po prvi put imamo okupljene istoričare iz onih zemalja koje su najznačajnije za razumevanje uzroka: Nemačke, Austrije, Francuske, Rusije, Velike Britanije i Srbije. Mene je začudilo da se ranije niko toga nije setio. Nekoliko meseci nakon mog snimanja austrijski ORF je snimio TV emisiju sa nekoliko “mojih” sagovornika. Čak su mi „maznuli“ i naslov u engleskoj verziji (“The road to war”) iako je originalno na nemačkom “Put u propast” (Der Weg in den untergang). Iako sam shvatio da izlazimo sa nekoliko godina zakašnjenja ja zbog toga nisam hteo da menjam naslov.

I konačno ovo je pravi dugometražni bioskopski film. Urednici festivala su ga najavili kao napeti istorijski triler. To je upravo bilo ono što sam želeo da napravim i činjenica da je to prepoznato meni kao reditelju veoma imponuje.

Koliko je bilo teško napraviti napet dokumentarni triler sastavljen od razgovora sa istoričarima, animacija starih mapa i arhivskih snimaka?

Miloš Škundrić: Bilo je poprilično teško, jer kao što znamo film kao medij postoji tek od kraja 19. veka. To znači da filmskih materijala iz perioda koji film obrađuje ima užasno malo u poređenju sa npr. vremenom pred Drugi svetski rat ili sada… A ja sam sa tako ograničenim sredstvima želeo da film ima ugođaj bioskopskog, praktično igranog filma. Zato je film tako dugo montiran i u njemu je upotrebljena bezmalo celokupna upotrebljiva filmska arhiva do 1914. a koja se odnosi na pojedine ličnosti, događaje ili lokacije bitne za priču. Zanimljivo je koliko malo ili nimalo filmova zapravo postoji sa npr. Nikolom Pašićem ili nemačkim ili engleskim premijerom, austrijskim ministrima illi generalima. A to su najbitniji likovi u našem filmu. Skoro pola arhive smo morali da kupimo u inostranstvu gde je poprilično skupa, a sredstva osvojena na fondovima smo dobili sa mesecima zakašnjenja – bile su one teške poplave po Srbiji. Sa druge strane i dalje mi deluje neverovatno koliko sam dobru ekipu istoričara uspeo da sakupim i kako smo ih lako organizovali za snimanje u njihovim državama.

Koje je za Vas najveće i najznačajnije saznanje iz istorije do kojeg ste došli radeći na filmu?

Miloš Škundrić: Teško bih mogao da izdvojim neki poseban momenat. Ali mogu da kažem da je ono što me je fasciniralo istoriografija – kako istoričari rekonstruišu prošlost,
možda još više zato što sam mrzeo taj predmet u osnovnoj i u gimnaziji… Imao sam prilike da vidim koliko je to naporan, zanimljiv i odgovoran posao na ličnom primeru.
Leta 2014, proveo sam desetak dana u političkom arhivu ministarstva spoljnih poslova u Berlinu, gde sam u stvari otišao da fotografišem unapred određena originalna dokumenta. I to sam završio za dva dana. Ostatak vremena proveo sam kopajući po drugim dokumentima i mislim da sam možda pronašao i neke nove, neobjavljene stvari.
Istovremeno, pokušao sam da verifikujem sve informacije koje sam napisao u scenariju (a na osnovu sekundarne, tj. istorijske literature) ili šta su sagovornici izjavili pred kamerom i tu sam uspeo da pronađem direktne dokaze za preko 95%.

„Dugo putovanje u rat“ će svetsku premijeru imati na 65. Martovskom festivalu – kakva su Vaša očekivanja u pogledu reakcija publike i kakvi su dalji planovi za život filma?

Miloš Škundrić: Lično mi mnogo znači što će premijera biti baš u okviru Martovskog festivala, jer sam na njemu osvojio prve nagrade kao student. Iako je prošlo dosta godina, tu se i dalje osećam kao kod kuće i vrlo me raduje da vidim da se ovaj festival vratio na ono mesto koje mu oduvek pripada u našoj kinematografiji. Želeo bih da i druge dobre stvari traju toliko u ovoj zemlji, a to je nažalost retko.

Čujem da je potražnja za kartama velika i naravno, imam tremu da ne izneverim interesovanje i očekivanja.

Za sada znamo da će film biti prikazan u okviru festivala “Zlatni Vitez” 2018. a postoji i interesovanje naših bioskopskih distributera (Artvista), iako znamo da dokumentarci nemaju naročito veliku bioskopsku posetu.

RTS je otkupio TV prava i gledaoci će moći da ga vide verovatno u novembru.

Da li pripremate sledeći film?

Miloš Škundrić: Ima nekoliko stvari koje bih voleo da radim u najskorije vreme, a najizvesnije je da će uskoro krenuti snimanje igranog filma pod nazivom “Šifra Vuk”, koji se bavi jednom krajnje neobičnom epizodom iz burne istorije Ratnog vazduhoplovstva i PVO SFRJ.

The post Intervju: MILOŠ ŠKUNDRIĆ, REDITELJ appeared first on Martovski festival.

Povodom predstojeće prezentacije na Martovskom festivalu, Daniel Bukumirović  nam je rekao nešto više o specifičnostima VICE produkcije i najavio šta posetioci mogu da očekuju u Domu omladine.

Šta razlikuje VICE od ostalih produkcija dokumentarnih filmova?

Daniel Bukumirović: VICE se po mnogo čemu razlikuje od drugih produkcija. Pre svega, mi snimamo jako mnogo dokumentarnog sadržaja. Samo prošle godine uradili smo preko 40 dokumentaraca od Srbije, preko zemalja regiona pa sve do Amerike gde smo uradili neke velike priče. Ono što nas ipak najviše razlikuje je prilično jedinstven sadržaj naših filmova i način na koji pristupamo temama, a on je pre svega nešto između dokumentarne forme i novinarsko – reportažnog pristupa, i to je ono što tako dobro prihvataju gledaoci. Kroz dokumentarni pristup snimanju i režiranju filmova ta reportaža više nije samo informativna, iznenađujuća ili zabavna, već dobija filmsku, dramsku notu.

Šta je prava VICE priča?

Daniel Bukumirović: To je ono što mi pitamo jedni drugi svakog dana kada dođemo na posao i odlučujemo o tome šta ćemo sledeće da radimo. Uglavnom smo uspešni u tome, ali naravno, nekad i nismo, jer je jako teško, jednostavno odgovoriti na to pitanje. Zapravo, ne postoji VICE priča. Postoje dobro i manje dobre priče, pitanje je samo kako ćeš ih obraditi, odnosno iz ugla joj prići. Mi svakog autora pitamo prvo da objasni zašto bismo radili neku priču. Zašto je ona važna ili zabavna, a ključno je naravno ko su ljudi koje ćemo videti u priči. U idealnom svetu, VICE priča je ona koju neko drugo nije snimio, ili bar nije predstavio na način koji mi to želimo da uradimo. Mi ne radimo priče u kojoj će naš autor da priča o nečemu ili nekome. Mi moramo da budemo deo priče, da je doživimo isto ili slično iskustvo kao neki glavni lik filma, jer je samo tako taj film pravi, i samo tako gledalac može da se poistoveti sa likovima i pričom. Mislim da smo tako i zadobili poverenje među najrazličitijim ljudima u ovoj zemlji. VICE obožavaju obični ljudi jer nikada ne pokušavamo da budemo bolji, lepši ili pametniji od njih, jer prosto govorimo jezikom koji oni razumeju.

Kako će se VICE predstaviti na 65. Martovskom festivalu?

Daniel Bukumirović: Sa velikim zadovoljstvom ćemo premijerno prikazati naš novi film „To sam ja, Dajana“. U pitanju je verovatno jedan od najznačajnijih i najboljih filmova koje smo snimili u prethodne četiri godine. To je priča o osobi iz Novog Sada koja je nekada bio neonacista pod imenom Dolf Pospiš, a danas je jedna nežna osoba u polnoj tranziciji i zove se Dajana. Film je stvarno moćan i tera na razmišljanje. Takođe, u subotu 31. marta imaćemo panel na kojem govori naš kreativni direktor iz Londona Aleks Miler, jedan od najzaslužnijih što je danas VICE ono što jeste u svetu – vodeća medijska platforma mladih ljudi na planeti. Vidimo se.

The post Intervju: DANIEL BUKUMIROVIĆ, VICE SRBIJA appeared first on Martovski festival.

U pitanju je prva žena koja dobija ovo priznanje Martovskog festivala, a uručenje nagrade će biti 28. marta u Domu omladine Beograda (19 časova) na svečanom otvaranju manifestacije.

Jelica Đokić je diplomirala Filmsku i televizijsku montažu 1975. godine kao prvi diplomirani montažer na prostorima Srbije i Jugoslavije. Tokom svoje duge i bogate pedagoške karijere oprobala sa na svim godinama predmeta Filmska montaža, prateći pri tome razvoj filmskog izraza i filmske tehnologije. Poslednjih godina nastavnik je na završnoj godini studija montaže. To je rezultiralo proizvodnjom velikog broja autorskih kratkih dokumentarnih filmova – prikazivanih i nagrađivanih na filmskim festivalima u zemlji i inostranstvu.

Sa donošenjem novog Zakona o visokom obrazovanju aktivno se uključila u proces pripreme materijala za akreditaciju studijskih programa montaže. Imala je i značajan doprinos u pripremi konačnog izgleda materijala za akreditljaciju svi studijskih programa Fakulteta i Fakulteta dramskih umetnosti kao visokoškolske ustanove. Aktivno učestvuje u koncipiranju nove vrste studija na FDU – Doktorskim umetničkim studijama. Bila je član više komisija za odbranu magistarskih radova i doktorskih disertacija.

Profesorka Đokić se već od prve godine studija montaže uključuje u profesionalni rad na filmu i televiziji. Za 42 godine rada montirala je: 10 dugometražnih igranih filmova, 10 televizijskih igranih filmova, oko 10 dugometražnih dokumentarnih filmova, oko 10 TV serija igranih ili dokumentarnih, oko 70 kratkometražnih filmova (igranih ili dokumentarnih), oko 50 televizijskih emisija različitog žanra (15-60 minuta), oko 60 namenskih filmova (nastavnih, obrazovnih, reklamnih), oko 40 animiranih filmova, više desetina reklamnih TV spotova, muzičkih spotova i trejlera za filmove. Mnogi od ovih filmova dobili su značajne nagrade na festivalima širom sveta. Režirala je oko 10 dokumentarnih i namenskih filmova, za koje je dobila 4 autorske nagrade na festivalima.

Dobitnik je: Zlatne medalje za montažu na Jugoslovenskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma u Beogradu, Kristalne prizme za kreativnu montažu Akademije filmske umetnosti i nauke Jugoslavije, Zlatnu mimozu za montažu na Jugoslovenskom filmskom festivalu u Herceg Novom, Povelju za doprinos festivalu na jubilarnom 50. Jugoslovenskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma u Beogradu, Plaketu Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti povodom 60 godina postojanja Jugoslovenske kinoteke. Dobitnik je, 2010. godine, Velike plakete Univerziteta umetnosti sa poveljom za izuzetne zasluge i doprinos razvoju Fakulteta dramskih umetnosti i Univerziteta umetnosti.

The post NAGRADA ZA ŽIVOTNO DELO JELICI ĐOKIĆ appeared first on Martovski festival.

Televizija u filmskom svetu

Najznačajnija i najstarija filmska smotra u Beogradu je Festival dokumentarnog, kratkometražnog i animiranog filma. Od samog početka, sabirao je stvaraoce i promovisao dokumentarističke škole i autorske poetike, kroz filmove pristigle iz svih krajeva nekadašnje države. Dokumentarizam, razvijen kroz emancipaciju na ovoj manifestaciji neposredno je uticao na prve korake televizujskih pregalaca. Kada je pre 60 godina Televizija Beograd počeli da emituju sliku i ton, angažovala je pored radijskih  novinara i stvaraoce iz oblasti filma: snimatelje, ton majstore, montažere, reditelje, specijalizovane kroz dokumentarističku praksu, afirmisane i protežirane na Beogradskom festivalu i svetskim smotrama u Manhajmu i Oberhauzenu. Vremenom televizija se razvila i produkcijski postala ravnopravna sa filmskim kućama specijalizovanim za oblast dokumentaristike: Filmske novosti, Dunav film, FRZ, Neoplanta…

Televizija Beograd prvi put učestvuje na Beogradskom festivalu 1970. godine sa filmovima „Jugoslavija“  Božidara Vučurovića i „Srušen grad“ Zdravka Velimirovića. Na početku iste decenije osniva se Drugi program Televizije Beograd, sadržinski otvoren za stvaralaštvo mladih autora pristiglih sa beogradske Akademije za pozorište film, radio i televiziju i Praške filmske škole. Debitantski srednjemetražni etnološki zapis „Legenda o lapotu“ Gorana Paskaljevića, donosi prvo odličje za produkciju TV Beograd, nagradu CIDALC i Srebrnu medalju Beograd mladom reditelju.Od tog doba retka je festivalska godina bez učešća televizijskih stvaralaca. Jer pored specijalizovanih TV festivala (Bled, Portorož, Neum, Bar), Festival dokumentarnog filma u Beogradu dizao je kriterijume i terao TV stvaraoce da daju maksimum, da bi dostigli svoje filmske kolege. I uspevalo im je, dokazali su to TV pregaoci: Ružica Lukić (više puta nagrađena), Vladimir Perović (najviše nagrađivan TV i filmski stvaralac), Nikola Lorencin (doajen i profesor dokumentaristike), Tanja Fero (pozlaćena), Srebrenka Ilić (višestruko nagrađena urednica Dokumentarnog programa), Filip Čolović i Olja Pančić (reditelj i autor zajedno pozlaćeni), Dragomir Zupanc (zlato i UFUS nagrada „Jovan Aćin“),  Lordan Zafranović (dva puta učestvovao sa filmom kao autor Televizije RTB i RTS). Tu su i nagrađeni filmski snimatelji Veselin Krčmar, Zoran Sinđelić, Vladan Obradović, Vuk Dapčević, montažerka Svetlani Katanić. Nagrađeni su i Rihard Merc, Ljubiša Špegar i Ruža Rudić za tonske efekte i šum, Veroslava Tadić za scenario, a Miroslav Nikolić i Mihailo Ilić su filmovima snimljenim u kooprodukciji sa RTS osvojili Gran pri festivala, 1997. i 1999. godine.

Pored proizvodnje RTS se intezivno bavila i plasmanom dokumentarnog filmom, otkupljujući i prikazujući najbolje ili namenske i aktuelne, obogaćujući na taj način programi proširujući svoju arhivu. Programski arhiv RTS je danas neprocenjiv izvor audio-vizuelne dokumentarne građe za nove autore i istraživače naše prošlosti.

Redakcija za istoriografiju Televizije Srbije

PROGRAM RTS-a POVODOM 60 GODINA RADA TELEVIZIJE SRBIJE NA 65. MARTOVSKOM FESTIVALU: IZBOR NAGRAĐENIH FILMOVA NA DOSADAŠNJIM MARTOVSKIM FESTIVALIMA

Subota, 31. mart // 20:00h // Dom omladine Beograda, sala Amerikana

Inicijatori i urednici projekta: Bojana Andrić i Dragomir Zupanc

LEGENDA O LAPOTU (1971), reditelj: Goran Paskaljević , trajanje: 25′

Proizvodnja RTB, Drugi program TV, 1971

Prikazan na 19. Festivalu Dokumentarnog i kratkometražnog igranog filma, 1972

– Srebrna medalja Beograd za režiju

– Medalja CIDALC

– Producentska nagrada RTB, Drugi program TV

– Tradicionalna nagrada za najbolji film mladog autora žiri ravnopravno dodeljuje Goranu Paskaljeviću za Legendu o lapotu i Leonu Kasidiju za Amigos

SAGA O SAMURAJU I GLIBU (1992), reditelj: Vladimir Perović, trajanje:  23’28“

Proizvodnja RTS, Dokumentarni program TV, 1992

Prikazan na 39. Festivalu Dokumentarnog i kratkometražnog igranog filma, 1992

– Zlatna medalja Beograd za režiju

– Nagrada  UFUS  „Jovan Aćin“

– Diploma za uredničku hrabrost Srebrenki Ilić

DOSTOJAN (2001), rediteljka: Tanja Fero, trajanje:  18′

Proizvodnja RTS, Dokumentarni program TV, 2001

Prikazan na 49. Festivalu Dokumentarnog i kratkometražnog igranog filma, 2002

– Zlatna medalja Beograd za režiju

ŽELIMIR ŽILNIK, PRILOZI ZA ISTORIJU YU FILMA I POLITPORNOGRAFIJU (2003), reditelj: Dragomir Zupanc, trajanje:  60′

Proizvodnja RTS, Kulturno-umetnički program, 2003

Prikazan na 51. Festivalu Dokumentarnog i kratkometražnog igranog filma, 2004

– Zlatna medalja Beograd za režiju

– Nagrada UFUS „Jovan Aćin“

The post TELEVIZIJA BEOGRAD – 60 GODINA appeared first on Martovski festival.

Vojnofilmski centar „Zastava film“ ove godine obeležava jubilej – sedamdeset godina postojanja. Ova jedinstvena filmska kuća koja decenijama predstavlja simbol jugoslovenske i srpske vojne kinematografije, jedina je iz plejade starih filmskih produkcije koja je odolela zubu vremena  i traje do danas. I to nije slučajno i bez razloga.

Prvi snimci za potrebe vojske nastaju još 1908. godine, a srpska vojna kinematografija zvanično nastaje 1916. godine, naredbom Vrhovnog štaba srpske vojske u Solunu, a za njenog šefa postavlja Dragiša M. Stojadinović. Od tada, sa manjim prekidima postoji sve do 1941. godine kada prestaje sa radom. Nakon završetka rata, 1948. godine formira se Odeljenje za filmove Jugoslovenske armije koje ubrzo dobija naziv „Zastava film“, a 1962. godine sadašnji naziv Vojnofilmski centar „Zastava film“. Od 1951. godine nalazi se u Filmskom gradu na Košutnjaku. U ovom periodu Zastava se ubrzano razvija, dobija stručni kadar, počinje da snima nastavne i dokumentarne filmove i već 1952. godine učestvuje na mećunarodnom festivalu u Berlinu gde dobija specijalnu nagradu za film Na granici Jugoslavije.

Zlatni period svoga postojanja „Zastava film“ beleži od 1967. pa sve do 1977. godine kada se nalazi u samom vrhu vojnog filma u svetu. U prilog tome govori zanimljiv podatak da u trenutku kada „Zastava film” i Jugoslavija osvaja treće „Zlatno sunce” na festivalu u Versaju, i to kao gran-pri Festivala, Francuska, zemlja u kojoj je ponikao vojni film, još uvek ima dva „Zlatna sunca”. Najilustrativniji podatak za taj period je kandidatura filma Tišine za nagradu Oskar iz 1972. godine.

Svoj visoki renome značajne producentske kuće na prostoru SFR Jugoslavije, „Zastava film“  je stekla zahvaljujući obimnoj, raznovrsnoj i kvalitetnoj produkciji. Pored filmova za interne potrebe, a to su bile potrebe Vojske, kvalitet dokumentarnih, igranih i kratkih igranih filmova i nekoliko TV serija uzdigao je Zastava film u sam vrh cenjenih producentskih kuća i važnog činioca Jugoslovenske kinematografije. Na međunarodnim i domaćim filmskim festivalima „Zastavini“ filmovi su dobili 143 nagrade i priznanja, a naša ustanova je odlikovana najvišim državnim i vojnim ordenjem.

Bogata arhivska građa Zastava filma je značajno istorijsko blago, koje će budućim pokoljenjima biti putokaz ka temeljima vrednosnog sistema na kome počiva naš nacionalni identitet. Zastava film danas predstalja savremenu ustanovu, producentsku kuću čija je proizvodnja prevashodno usmerena na potrebe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, nikada ne zanemarujući činjenicu da je i deo  savremene srpske kinematografije. Svoju delatnost zasniva, prvenstveno u informativno-propagandnoj, edukativnoj i dokumentarističkoj oblasti, koju ralizuje savremenom tehnologijom i bogatim iskustvom sticanim decenijama uspešnog rada.

Goran Ikonić, direktor VFC „Zastava film“

RETROSPEKTIVA – VOJNOFILMSKI CENTAR „ZASTAVA FILM“

Petak, 30. mart 20:00č // Dom omladine Beograda, sala Amerikana

SUZA NA LICU (1965)
reditelj: Stjepan Zaninović
trajanje: 11’
Neki aktuelni događaji u svetu, pa i blizu nas – u Saveznoj Republici Nemačkoj – nisu tako strašni da bi nas primorali da povučemo ručicu za uzbunu. Tim pre što su sve nacije jednodušne u želji da prošlost ne postane budućnost.

SMRT PAORA ĐURICE (1971)
reditelj: Predrag Golubović
trajanje: 10’

Stvarni podatak iz drugog svetskog rata. Grupa seljaka odvedena je s njiva, otrgnuta od svakodnevnog posla i postavljena pred nemačke cevi. Jedan od seljaka beži, ne toliko da bi se spasao, već da bi očuvao dostojanstvo svoje smrti. Jer, čovek je slobodan da izabere za sebe bar svoju smrt, pa makar bila i sto puta teža od one koju su mu drugi namenili. Kroz priču o smrti film govori o ljudskom dostojanstvu.

TIŠINE (1972)
reditelj: Predrag Golubović
trajanje: 12’

Ako se u ratu i pojavi trenutak čovečnosti – rat ga uništava ne dozvoljavajući čoveku da se svojim humanim gestom izvuče iz svoje strašne ubilačke i srtvoderske sudbine.

NA STAZAMA GAMSA (1986)
reditelj: Milorad Berić
trajanje: 16’

U eri sve veće ekološke zagađenosti čovekove okoline i razvoja svaremene tehnike i naoružanja, postoje predeli još netaknuti i nezagađeni. Uspon vojnika – planinaca na vrh planine i spuštanje na drugu stranu, neprijatelju iza leđa, ne umanjuje tu lepotu.

ŠANTIĆ (1993)
reditelj: Stjepan Zaninović
trajanje: 7’

Kroz rodoljubive stihove Alekse Šantića i dramu njegovog rodnog Mostara, film se bavi osudom građanskog rata na prostorima bivše Jugoslavije.

PONTIJUS PILATUS (1996)
reditelj: Nikola Majdak
trajanje: 3’36’’

U surovom svetu u kome živimo u kome je čovek čoveku vuk svako se bori protiv svakoga. Nama savršenih nema nevinih. Ovo je metafora koja pokušava da usmeri tračak svetlosti ka mogućoj istini.

GNEZDO (1999)
reditelj: Milivoje Nestorović
trajanje: 1’

Kako sačuvati gnezdo?

VOZ (2002)
reditelj: Goran Kostić
trajanje: 13’

Dokumentarni film o grupi vojnika koja noć uoči NATO bombardovanja vozom ide na Kosovo i Metohiju. Film je snimio snimatelj „Zastava filma“ Mirko Lukanović.

The post VOJNOFILMSKI CENTAR „ZASTAVA FILM“ – 70 GODINA appeared first on Martovski festival.

Mladenović je podsetio da je pred nama 65. izdanje jednog od najstarijih svetskih festivala dokumentarnog i kratkometrožnog filma. Nadam se da ćemo i ove godine, naveo je zamenik gradonačelnika, uspeti da nastavimo tradiciju kvaliteta i na taj način doprineti razvoju srpskog dokumentarnog filma.

– „Martovski festival” počinje u sredu, 28. marta, i trajaće do nedelje, 1. aprila, što znači da je trajanje ove godine produženo. Selektori su imali mnogo posla zbog velikog broja prijava, a moram da napomenem da očekujemo da i revijalni deo festivala bude podjednako uzbudljiv i kvalitetan. Zadovoljni smo kvalitetom filmova i nadamo se da će isti utisak imati i publika. Festival će „pratiti” radionice i razgovori sa autorima, a na nekim prethodnim konferencijama za štampu saopšteno je da će ove godine akcenat biti na domaćem dokumentarnom filmu i srpskoj kinematografiji – rekao je Mladenović.

On je dodao da su Grad Beograd i Ministarstvo kulture i informisanja finansijski podržali ovaj festival, ali uz veliku pomoć Filmskog centra Srbije, koji je prepoznao važnost ove manifestacije.

– Već nekoliko godina unazad Filmski centar Srbije nam je zaista pouzdan i vredan partner. Nagrade koje smo obezbedili nisu male i siguran sam da će dobitnicima značiti puno za nastavak rada. Grad Beograd je osnivač festvala, ali redovno računa na pomoć relevantnih institucija, a ne smemo zaboraviti ni kompaniju „Lukoil” koja je prijatelj festivala i tokom nekoliko poslednjih godina pruža značajnu podršku. Nagradni fond iznosi 14.000 evra, od čega će 12.000 „otići” na šest gran-pri nagrada u iznosu od 2.000 evra, kao i četiri strukovne nagrade od po 500 evra u dinarskoj protivvrednosti – istakao je Mladenović.

Zamenik gradonačelnika je apostrofirao važnost dolaska 20 stranih gostiju, priznatih i poznatih autora, koji će, kako je rekao, sigurno doneti dodatni kvalitet „Martovskom festivalu”. Ujedno, Mladenović je naglasio da će i ove godine biti dodeljena nagrada za životno delo.

– Dobitnica će biti profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Jelica Đokić, koja je dala veliki doprinos razvoju dokumentarnog filma u Srbiji. Pozivam sve Beograđane da nam se pridruže i pogledaju kvalitetne dokumentarne filmove. Otvaranje je zakazano za sredu u 19 časova, a koliko je program atraktivan pokazuje i činjenica da su sve karte za otvaranje rasprodate – poručio je Mladenović.

Sekretarka za kulturu Ivona Jevtić izrazila je uverenje da se prošlogodišnja promena imena festivala pokazala kao pravi potez.

– Grad Beograd je za „Martovski festival” izdvojio značajnih šest miliona dinara. Ponovo imamo veliki broj pokrovitelja festivala kojima se zahvaljujem, a posebno kompaniji „Lukoil”. Prošle godine smo uveli novine, promenili ime festivala i izvršnog producenta, što se pokazalo kao pun pogodak. Ranije je to bio Centar beogradskih festivala, sada je Dom omladine Beograda, a trebalo bi pomenuti da smo ove godine dobili rekordnih 4.000 prijava, naspram 500 prošlogodišnjih. Veliku zahvalnost dugujemo selektorima koji su taj broj sveli na 80 ostvarenja za programe dokumentarnog, kratkometražnog igranog, animiranog i eksperimentalnog filma – rekla je Ivona Jevtić.

Umetnički direktor „Martovskog festivala” Marko Popović podsetio je da je godina za nama bila izuzetno uspešna kada je u pitanju domaća produkcija dokumentarnog filma, što je verovatno i najviše uticalo na veliki broj prijava.

– Odlučili smo da ove godine budemo agresivniji u promociji festivala na međunarodnom planu. Veoma smo pažljivo probrali 80 filmova za takmičarsku konkurenciju i mislim da je festival ove godine „jači” u odnosu na prošlu – rekao je Popović.

Događaju je prisustvovao i vršilac dužnosti direktora Doma omladine Beograda Nenad Dragović.

The post NA KONFERENCIJI ZA MEDIJE U STAROM DVORU NAJAVLJEN 65. MARTOVSKI FESTIVAL appeared first on Martovski festival.